SRPSKI HEMIČARI BAKTERIJAMA UKLANJAJU LJUDSKI NEMAR

 

Otkriće japanskih naučnika da postoji bakterija koja je sposobna da za
kratak period razgradi PET ambalažu odjeknula je svetom prošle
nedelje, ali malo je poznato domaćoj javnosti da hemičari iz Srbije na
sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata i da sa
kolegama iz inostranstva stoje rame uz rame.
Iako polietilen tereftalat (PET) zagađuje svaki kutak Srbije, kod nas
je ključni problem zagađenje zemljišta i vode naftom i njenim
derivatima, istakao je u izjavi Tanjugu docent Vladimir Beškoski sa
Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako objašnjava Beškoski, ekipa tog fakulteta, pod rukovodstvom
profesora Miroslava Vrvića, uspešno sprovodi bioremedijaciju i
čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim derivatima na
industrijskom nivou, a saradnju ostvaruje sa kolegama sa univerziteta iz
Osake, sa Kobo univerziteta, ali i sa jednom ekipom Univerziteta u
Kjotou.
- Naša višedecenijska istraživanja, gde smo se trudili da izolujemo
mikroorganizme iz životne sredine koji mogu da koriste naftu kao jedini
izvor ugljenika i energije, danas primenjujemo na industrijskim
razmerama. Upravo na toj liniji naša saradnja s kolegama iz Japana -
rekao je Beškoski.
Tokom bioremedijacije srpski naučnici ne pokušavaju da razlože čistu
naftu, već se uglavnom obrađuje zemljište koje je kontaminirano
količinom do 30 grama štetne materije po kilogramu zemljišta. Ako je
zagađeno većom količinom dodaje se neorganski supstrat, kao što je
pesak, čime se pravi "razblaženje" do 30 grama po kilogramu zagađenog
zemljišta.
- Ukoliko imate dobar konzorcijum mikroorganizama, zajedno sa
mikroorganizmom koji može to da razloži, onda u nekom razumnom roku,
od dva meseca, možete da smanjite koncentraciju na ispod pet grama po
kilogramu, odnosno ispod vrednosti koja je propisana zakonom -
objašnjava Beškoski. U projektu "Jačanje kapaciteta Srbije za analizu
i smanjenje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u životnoj
sredini Srbije", koji traje već četiri godine, srpski naučnici
pokušavaju da izoluju mikroorganizme iz životne sredine, da ih obogate
tako da mogu, kada budu vraćeni u životnu sredinu, da razlože štetne
supstance, ali za znatno kraći vremenski period.
Njihov zadatak je da unište zloglasne POPs supstance, polihlorovane
bifenile (PCB), policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), pojedine
pesticide.
Kada je reč o nedavnom otkriću naučnika sa Univerziteta u Kjotu, koji
su uspeli da izoluju mikroorganizam sposoban da koristi PET ambalažu za
izvor energije, Beškoski objašnjava da su njegove kolege testirale
rast tih mikroorganizama na tankim filmovima napravljenim od polietilen
tereftalata pri čemu se pokazalo da može da ih koristi kao jedini
izvor ugljenika, odnosno energije i da može da raste na njemu.
- To otkriće otvara nova vrata ka potencijalnoj biodegradaciji ovog
toliko opterećujućeg jedinjenja za životnu sredinu. Da li ćemo moći
to da uradimo u skorijoj budućnosti, videćemo. Ono što je neophodno
jeste da druge grupe istraživača u nezavisnim studijama potvrde da je
ovaj mikroorganizam zaista sposoban da razloži PET do nivoa kako su
japanski naučnici to izložili - ukazuje Beškoski.

-------------

Kompletan dokument sa svim dodatnim informacijama se nalazi na adresi
http://www.ekapija.com/website/sr/page/1384060