d0ae7a1969cdcfd156d076cf6e4f8234_Trece-javno-slusanje-odbora-za-zastitu-zivotne-sredine-863-430-c.jpg

Upravljanje industrijskim otpadom i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije 1.12.2014. održano je treće Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine na temu „Upravljanje industrijskim otpadom i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji“. Na javnom slušanju učešće je uzelo i Udruženje industrije otpada „Hrabri čistač“, ispred koga se prisutnima obratio i gospodin Miodrag Mitrović, predsednik ovog udruženja i predsednik kompanije Miteco-Kneževac.

Skup je otvorio dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, koji je na samom početku istakao da mu je veliko zadovoljstvo što je veliki broj prisutnih gostiju, što medija, što stručne javnosti, svojim dolaskom podržalo ovaj skup. U svom uvodnom izlaganju rekao je da je cilj dosadašnjih i budućih javnih slušanja ovog Odbora donošenje Bele knjige zaštite životne sredine, koja će imati za cilj da ukaže ne samo na centar problema u ovoj sferi, već i da predloži program i plan rešavanja istih. „Neophodan je razvoj svesti u svim segmentima društva i uzrasta, kako bismo kao individue počeli da razmišljamo o zaštiti životne sredine“, naglasio je Blažić.

“Srbija je već u 2009. godini učinila značajan pomak u delu sakupljanja, skladištenja i izvoza opasnog i industrijskog otpada. Opasan otpad postoji u Srbiji i važno je da se njegova reciklaža odvija u skladu sa evropskim propisima”, rekla je Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ona je istakla da je strateški cilj jedne države reciklaža i upravljanje otpadom, kao i implementacija evropskih propisa, što je i zaključeno nedavno u Briselu u toku biletaralnih pregovora o Poglavlju 27. Prema njenim rečima, usaglašenost ekoloških zakona sa Evropskom unijom je u dobrom delu napredovala.

Šerović je takođe kazala da je bitno voditi računa o sanaciji opasnog i industrijskog otpada u preduzećima u restruktuiranjuu, kao i izradi strateškog plana za 2015, kojim bi se planirala budžetska sredstva za rešavanje ovog problema. Ona je dodala da preduzeća nisu u stanju da reše ovaj goreći problem i da je zato uloga države veoma bitna. Šerović je istakla da bi se osnivanjem novog Fonda za zaštitu životne sredine umnogome ubrzale stvari, a posebno u delu finansiranja, gde bi mogli da prilažemo projekte iz ovih ovblasti i apliciramo za sredstva kod mnogih fondova.

Koncentracija generisanog otpada povećaće se pet puta

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kazao je da je upravljanje otpadom veoma značajna oblast i da je Evropska agencija procenila da će se u narednih deset godina koncentracija generisanog otpada povećati pet puta. On je rekao da se Srbija u Briselu obavezala da usvoji direktivu o otpadu, koja nam neće dozvolti da posle 2020. deponujemo otpad. Pored toga biće propisano koliko se može spaliti, kompostirati, a koliko reciklirati.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Vojvodine Slobodan Puzović kazao je da i Vojvodina ima ozbiljnih problema u tretmanu i deponovanju otpada. Prema njegovim rečima u ovoj pokrajini se generiše 2 miliona tona otpada, a od toga je 30 posto industrijski otpad. Problem je u tome što se on ni približno ne skladišti kako je zakonom definisano. On je zaključio da je zato potrebno uvesti sankcije onim subjektima koji generišu opasan otpad, ali ga ne prijavljuju.

Srbija gubi zbog šteta nastalih netretiranjem otpada

Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu je u svom izlaganju naveo nekoliko ključnih problema koji se moraju blagovremeno rešiti: rešavanje problema PCB-a, otpadna šljaka i leteći pepeo, otpadna ulja i SRF. “Srbija svake godine izgubi mnogo novca zbog šteta nastalih netretiranjem otpada. Zbog toga moramo zajedno raditi na unapređenju propisa, ali i pružiti podršku nadležnim organima u implementaciji”, istakao je Jovović.

Jovanka Arsić Karišić, predsednik Upravnog odbora CEDEF-a, istakla je da je glavni razlog za organizovanje sedam stručnih debata u toku ove godine bio neodgovarajuće postupanje sa otpadom. “Kako bismo efektivno rešavali probleme, pored stručnjaka neophodno je informisati i opštu javnost, a u sve to uključiti i medije, jer su konstruktive debate neophodne”, istakla je Arsić Karišić.

Siniša Mitrović je pozdravio goste ispred Privredne komore Srbije, i istakao da je preko potrebno “veliko spremanje” u dnevnom redu svih onih koji se aktivno bave poboljšanjem životne sredine u Srbiji. “Bitno je da budemo skoncentrisani i orijentisani na ulaz u EU, ali su nam neophodne i nove smernice: ka zelenoj ekonomiji i zelenom biznisu”, istakao je Mitrović.
“Hrabri čistač” pretstavio rad i ciljeve udruženja

Ispred Udruženja industrije otpada “Hrabri čistač” govorio je predsednik Miodrag Mitrović, koji je prisutnima ukratko predstavio rad i ciljeve ovog udruženja. On je istakao svoje viđenje prioriteta Republike Srbije kada se radi o zaštiti životne sredine i istakao tri goruća pitanja: istorijski otpad i istorijsko zagađenje, medicinski otpad koji nije adekvatno rešen i pitanje sporednog proizvoda (koji se kod nas ne koristi, dok je on u Evropskoj uniji resurs).

“Uz navedena pitanja, moramo obratiti pažnju i na administrativne dozvole: treba obezbediti da se one dobijaju lakše, ali da u isto vreme uslovi za dobijanje istih ne budu blaži, kako to ne bi dovelo do potencijalnih problema”, istakao je Mitrović.

Dr Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, nakon diskusije je zatvorio skup i pozvao prisutne da prisustvuju i narednom javnom slušanju koje će biti organizovano u narednih desetak dana.

You Tube