Udruženje je osnovano 18.04.2011. godine u Beogradu. Akt o osnivanju potpisan je od strane 9 pravnih lica-osnivača pod nazivom Udruženje operatera industrijskim i opasnim otpadom „HRABRI ČISTAČ“. Nakon dve godine rada i iskustva Udruženje donosi novi Statut i menja svoj naziv u UDRUŽENJE INDUSTRIJE OTPADA SRBIJE “HRABRI ČISTAČ“.

Kaonevladino i neprofitno, osnovano je na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. U radu Udruženja učestvuju kompanije koje se bave reciklažom, tretmanom, energetskim iskorišćenjem i deponovanjem otpada. Okuplja industriju otpada Srbije sa ciljem da se poveća odgovornost za obavljanje ove delatnosti, kao i da zahvaljujući saradnji sa evropskim i srpskim institucijama poboljša zakonodavni okvir ove mlade industrije istovremeno poštujući tradiciju i kulturu ovih prostora.

Ciljevi Udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti industrije otpada Srbije. IOS „HRABRI ČISTAČ“ predlaže i realizuje predloge za stvaranje domaćih centara za savremeni i adekvatan tretman svih vrsta otpada koji se skupljaju na prostorima Republike Srbije i regiona. Efikasna komunikacija među zainteresovanim kompanijama je prioritet jer povećava konkurentnost i suzbija nelojalnu konkurenciju i sivo tržište. 

Deo aktivnosti Udruženja odnosi se i na saradnju sa medijima, kao i na edukaciju mladih sa ciljem podizanja društvene svesti o zaštiti životne sredine. Kroz saradnju sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koja se bave ovom temom, podstiče se razgovor i građani se upoznaju sa značajem pravilnog tretmana otpada koji je tema od značaja ne samo za Srbiju, već i za zemlje u regionu.

 

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji

Brojne analize su pokazale da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom.

Podaci o nastajanju, načinu odlaganja i količinama otpada u Republici su nepotpuni. Procenjuje se da se na godišnjem nivou sakuplja oko 2.200.000 t otpada koji uključuje otpad iz domaćinstava, komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad, ali i otpad iz zdravstvenih ustanova, klanični i građevinski otpad. Komunalni otpad se odlaže, uglavnom, na neuređene deponije, a postoji i ogroman broj divljih deponija zbog nesavesnog postupanja stanovništva, kao i činjenice da oko 2.500.000 domaćinstava nije pokriveno organizovanim sakupljanjem otpada. Prema podacima projekta „Plan upravljanja opasnim i medicinskim otpadom“ procenjuje se da se u Srbiji proizvede između 230.000 t i 460.000 t godišnje opasnog industrijskog i medicinskog otpada, uključujući otpadna motorna ulja, mešane organsko-vodene emulzije i ostali opasan otpad. Ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za skladištenje. Opasan otpad se privremeno skladišti u uglavnom, neodgovarajućim uslovima na mestu nastanka , ali se često bez ikakve kontrole odlaže na komunalne ili divlje deponije.

Vlada Republike Srbije je jula. 2003. godine usvojila Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom – sa programom približavanja EU. Ovaj dokument predstavlja osnovu kojom se obezbeđuju uslovi za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike.

Donošenjem Zakona o upravljanju otpadom uspostaviće se integralno upravljanje otpadom, od njegovog nastanka, preko sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja. Utvrđivanje savremenih principa, vrste i klasifikacije otpada, planiranja upravljanja, nadležnosti u upravljanju, organizacije upravljanja, upravljanje posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranje upravljanja otpadom, činiće ovaj Zakon kada se bude doneo okvirnim Zakonom za upravljanje otpadom.